Virtuelna šetnja — stručni saveti, planiranje i uobičajene greške | Moj Majstor

Kako izgleda Virtuelna šetnja korak-po-korak 📐

Šta dobijate ✅

• Interaktivni 3D obilazak (veb link) s navigacijom kroz prostor i prikazom iz više tačaka.
• 360 panoramske scene visoke rezolucije i “dollhouse”/tlocrtni pogled (zavisno od tehnologije).
• Mogućnost označavanja ključnih tačaka (hotspotovi, info oznake, usmeravanje kretanja).
• Datoteke ili embed kod za veb i osnovne postavke privatnosti/deljenja.

Proces virtuelne šetnje počinje dogovorom o svrhi i publici: da li je naglasak na prodaji/izdavanju, turističkoj prezentaciji, internom pregledu prostora ili dokumentovanju postojećeg stanja pre adaptacije. Ta razlika menja pristup. Za marketing želite čistu, prohodnu priču kroz prostor; za dokumentovanje stanja želite maksimalnu pokrivenost i detalje. U startu se usklađuje i gde će se šetnja objaviti (veb, oglasnici, društvene mreže) i da li vam treba ugradnja i kakav nivo privatnosti.

Snimanje se radi po tačkama (scan pointovima) koje se raspoređuju tako da kretanje bude prirodno i bez “skokova”. Dobar operater neće snimati samo sredinu prostorije, nego logičke prelaze: vrata, hodnike, raskršća i ključne zone. Najčešći problem loših šetnji je “labirint” — korisnik se izgubi jer nema jasne rute i nema osećaj gde je ulaz/izlaz. Zato se već na licu mesta razmišlja o narativu: kako neko prvi put ulazi, šta želi da vidi, kojim redom. Kod objekata sa više etaža važno je jasno označiti stepenice i veze, a kod prostora sa mnogo stakla i ogledala treba pažljivo birati pozicije kako ne bi došlo do “duhova” i spajanja scena sa greškama.

Nakon snimanja sledi obrada i spajanje u 3D obilazak. Tu se rešavaju tipični tehnički izazovi: razlike u ekspoziciji (jedna soba je tamna, druga previše svetla), “rupe” u skenu, pogrešno spojene tačke, neželjeni elementi (npr. oprema snimanja u odsjaju). Ako se radi platforma koja generiše i tlocrtni prikaz, proverava se da li je geometrija smisleno rekonstruisana i da li je kretanje glatko. Potom se dodaju oznake: info tačke za zanimljivosti, usmeravanje (npr. “pogledajte terasu”), ili praktične oznake (npr. gde su instalacije, ako se koristi za projektovanje). Važno je ne preturati: previše hotspotova usporava iskustvo i deluje napadno; nekoliko pametno postavljenih je dovoljno.

Virtuelna šetnja mora da radi i na mobilnom telefonu, ne samo na velikom monitoru. Ako se učitava sporo, korisnik odustaje pre nego što shvati vrednost. Zato se proverava brzina, navigacija i “logika” kretanja. U ovoj fazi se često koriguju startna tačka (prvi kadar), nazivi prostorija, strelice i vidljivost prelaza. Dobro je imati i jasnu verziju bez suvišnih detalja, te po potrebi verziju sa dodatnim oznakama za interne potrebe.